Преподобни Спиридон епископ Тримитунски Чудотворац

Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. п кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. па он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. па себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.

ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА
У саборном храму у Каристосу, Грчка, 1930.г.
О чуду Светог Спиридона причала је 1976. г. старица Зиновија Сидери (
доживела 102 године ), једна од многих сведока који су присуствовали
овом догађају, о коме су у то време писале и атинске новине « Скрип «.
Ево шта је причала старица Зиновија :
« Био је празник Рождества Христовог по новом календару. Ја тада
још нисам прешла старокалендарцима. Дошла сам на свеноћну
службу у храм Св. Николаја. Храм је био препун народа. Стајала сам
са леве стране, поред једног стуба. Изнад мене на том стубу висила је
икона Св. Спиридона , дар Антонија Лумидиса из Пиреја. Икона је
била украшена цвећем, које је остало још од празновања светога по
старом календару.*
Када је свештеник који је служио литургију, отац Сила, после малог
входа почео да кади и пева тропар Божића «Рождество Твоје Христе
Боже наш...» , икона Светог Спиридона је одједанпут почела ударати
о стуб тако јако да је све цвеће које је било на њој поопадало. Народ
се гледајући ово знамење ужаснуо. Свештеник и појци су престали са
појањем. Тада је неко из народа повикао: « Данас је по старом
календару празник Св. Спиридона. Певајте му тропар! «
Појци и свештеници су « занемели « . Тог тренутка верујући су сви
заједно запевали: « Сабора перваго показалсја јеси поборник и
чудотворец, Богоносне Спиридоне, отче наш... « ( тропар Светоме ). И
тек у време појања тропара Светоме, његова се икона почела полако
смиравати да би на крају потпуно престала да удара о стуб.»
Следећег дана, новине « Карестини « су објавиле саопштење о том
чудном догађају. Сви становници Каристоса и околине говорили су о
томе и признавали да су старокалендарци у праву.
Касније, 29. децембра, новине «Карестини» су објавиле:
«...Другог дана иконе није било на свом месту. Многи мисле да је
намерно склоњена, да се не би и даље расправљало о проблему
календара, о којем су правовремено почели да расправљају
верујући, од којих је већина прешла старокалендарцима. И тако
јавност Каристоса правдољубиво негодује и мисли да се неко злобно
поиграва религиозним осећањима и светим иконама, пошто до сада
икона није враћена на своје место, упркос инсистирању свих
становника «.
*
Празник Св. Спиридона Тримитунтског је 12. децембра по старом календару, док се на тај исти
дан по новом календару ( 25. децембра ) слави римокатолички Божић.