Свештеног манастира Есфигмен ,Света Гора-Атос Од 25.децембра 2002.г.
Свештени Манастир Есфигмен већ деценијама познат свим Грцима ,а и шире по својој
неравноправној страдалачкој и исповедничкој борби ѕа православље,сада пролаѕи кроз још један
период угњетавања и прогона за последњих пар месеци.
На Бадње вече,потпуно незаслужено,наш манастир је примио и завршни ударац од Васељенске патријаршије проглашавањем целокупног братства "расколницима" због тога што одбијају да крену њеном јеретичком странпутицом.
Јасно је и очигледно да је наш манастир "камен спотицања" препрека остварењу
убрзаних планова Патријаршије о стварању јединствене сверелигије екуменизма.А патријаршија
Константинопоља,по обичају,сама доноси одлуке,угледајући се у својим схватањима на неприкосновену владу папске безгрешности и усклађивајући се са њеним убеђивањима.
Међутим,да би одлуке Синода имале ауторитативности валидност,морају бити у складу са Светим Канонима православне Цркве.Штавише,чињеница је да трон не представља и не осликава Патријарха,већ Православно исповедање вере која треба да буде потврђено и делима
,јер су на трону Васељенске Патријаршије у прошлости били и многи злославни јеретични патријарси,што се може видети из историје Цркве.
Стога таквим оглашавамо и господина Вартоломеја и Његов Синод,пред свим православним хришћанима,као оне који нису вођени православним схватањима,отпалим од Јеванђелске истине,који не следе Свете Каноне и Предање Православне Цркве.Тачније,већ годинама сматрају да јеретичке хришћанске " цркве " Запада и Истока чине заједно са православљем Једну Свет Саборну Цркву Христову,прихватајући њихове тајне и свештенство важећим,а тиме одбијајући и оспоравајући јединственост Православне Цркве као Цркве Христове.Тиме крше и члан Символа Вере који каже " Верујем...У једну Свету Саборну и Апостолску Цркву" па тако деле и комадају истину Јеванђеља са свим јеретичким исповедањима и " црквама " .Поврх свега,још богохулније прихватају и обједињују под заједничким истинитим Богом све међусобно супростављене Религије.У случају да их ми неправедно оптужујемо,претерујући у својим тврђењима,што је мало вероватно,јавно их позивамо да их оповргну,премда би их тај чин довео у потпуну контрадикторност са њиховим свеукупним међусобним јавним изјавама и делима.
Дубоко жалимо и осталих деветнаест Светогорских манастира,чији млак и равнодушан
став према свејереси екуменизма,као и небратски и бескрупулозан однос према нашем манастиру (потписали су документ о нашем прогону) представљају црну мрљу у историји Свете Горе.
Зарад Истине и Православља, осећамо обавезу да разоткријемо и данашњу позицију пред христоименитим православним стадом.Од њих је,као што је већ познато, шест манастира слепо оруђе и одјек Васељенске Патријаршије , јер са њом имају идентичан став и примају заповести на штету Православља и аутономије Свете Горе.Осталих тринаест светих манастира,ионако се не слажу са злославним екуменистичким ставом Васељенске Патријаршије
(што је очигледно из неких њихових ранијих притужби)и премда подржавају аутономију,сагласни су са одлуком о нашем прогону;са једне стране због непосредног притиска и претњи кесара(власти) ,а са друге, из жеље да се ослободе нашег узнемиравајућег присуства и става нашег манастира да не општи црквено са њима.Било би исправније и богоугодније да испоштују наша православна уверење и ставове,него да се поводе за неправославним учењем Фанара и прихватају неканонску патријаршијску одлуку о нама као расколницима.
Наша браћа Светогорци би требало да буду свесни да су,тиме што су потписали погубљење нашег братства,довели себе у конфликт са Заштитницом Свете Горе,заборављајући да смо сви подједнако гости у Њеној Башти,те немају право да искорене и прогнају монахе са места где су дали завете,јер нас је сама Света Богородица довела и сместила на њено свето Место.Насиље и томе слично понашање нису плод Светог Духа,нити Јеванђељске Љубави.
Говорећи шире о патријаршијској, синодској одлуци против нашег братства као расколничког,треба рећи и то да не само да је та одлука донета са циљем и скривеним намерама,већ се и не ослања на Свете Каноне Православне Цркве ,односно потпуно је супротна 31.Апостолском Канону као и 15.канону I и II Цариградског сабора.Ови канони бране и озакоњују став нашег Свештеног Манастира,према опшепознатој јереси Фанара.На ове Каноне су се позивали и наши предходни Светогорски Оци пре 700 година,под латиномислећим Патријархом Веком,када су одбили да подрже Лијонски Унијатски Сабор.Оваква одлука Фанара ће сигурно имати исту судбину као и ондашња(пре 28 година ) бесциљна и антимонашка Патријаршијска одлука о ескомуницирању наша четири монаха.*
*1974.г. Свети Кинот Свете Горесе сагласио са безаконим решењем васељенског патријарха Димитрија о иѕзгнању есфигменског игумана Атанасија, 2 члана савета манастира и његовог секретара.
У наставку наводимо мисли наших Црквених Отаца везане за неправедно екскомуницирање и кажњавање од стране Епископа.Свети Максим Исповедник вели: Ако јерарх без разлога неког изопшти њему божји суд неће садејствовати,јер само у сагласности са божанским законима треба да врши изопштење,а никако по својој вољи."(Пидалион стр.36).
Неустрашиви исповедник богочовечанскеправославне истине,велики Теодор Студит, додаје: " Епископи немају овлашћење да крше Свете Каноне,већ само да се усагласе са прописаним и да прате оно што је раније добро установљено.А када треба да везују и одрешују,немају овлашћење да то чине на било који начин,већ само на онај који је исправан са гледишта истине." (ПГ.99,985).
Апостолске установе дају још јасније објашњење :"Као што се одаслани мир,уколико не пронађе достојног примаоца,враћа управо онима који су га и послали,исто тако,и још више,проклетство послано ономе који га ни са чим није заслужио,јер је недужан ,враћа на главу управо онима који су га неправедно одаслали."(III књига,15.Поглавље).
Свети Фотије бележи : "Некада је анатема била ужасна,али само у време када су је проповедници благочешћа користили да осуде кривицу нечестивих јеретика.Од тренутка када је бестидност јеретика прешла у неку врсту лудила, покушавши да окрену анатему,коју они имају на својим главама ,против оних који се боре за Православље...Под оваквим околностима,ужасна ова анатема прелази у нешто попут играчке ,постајући донекле драга и пожељна благочестивима,али само под условом да је произносе уста нечастивих јеретика".(Игњатију Клаудијополиском).
Потврду за горе наведено имамо у примеру Седмог Васељенског сабора ,када је по целом свету објављено да је анатема,коју су тада бацили339 јеретичких епископа против Светог Дамаскина и осталих поштовалаца светих икона,остала на њиховим главама у векове векова.
"Анатема коју су они непромишљеноизговорили остаје на њима у векове векова. "(MANSI.13.341).
Сходно томе ,очигледно је да не само што нас не погађа патријаршијска одлука да нас прогласи "расколницима"већ нас доводи ближе Богу; истовремено расте и јача наш борбени морал.јер је јасно да се патријарх и они који су са њим,по још једанпут у историји ,не крећу под окриљем Бога.
Чињеница да су нас и наша сабраћа Светогорци скрнављујуће и злосрећно прогласили "расколницима",са собом носи застрашујуће последице непредвидљивих размера за наш Свето Место ,зато што тиме не само што су пришли ближе зловерију Фанара, отуђујући се од православног исповедања вере,већ су довели до непосредног угрожавања аутономије Свете Горе , а касније и нарушавања строге забране уласка жена на Свету Гору.
Могла се и очекивати ова трагична заједничка погрешна осуда Васељенске Патријаршије, и светог Кинота (општине) Свете Горе ,зато што су јој предходиле разне гласине да наш свештени манастир нема никакве намере да учествује у раду Светог Кинота Свете Горе и зато што није сматрао за нужно да пошаље свог представника тамо;као и да смо се изоловали јер нисмо уписани у Општи Регистар Монаха Светог Кинота .Оваква тврђења су неоснована,јер је Свети Кинот изоловао наш манастир 1972. г.,незаконитим одбацивањем нашег представника.Такође су незаконито одбили,(са скривеним намерама) сваку нашу накнадну листу монаха ;да би данас дошли до тога да бесрамно тврде да смо узурпатори манастира.Овај наведени чин руши достојанство Светогорских монаха, пошто представља јединствену појаву протеривања монаха у целокупној историји Свете Горе старијој више од 1000 година.
Као закључаг свега ,нека добро знају наши прогонитељи,да имамо у виду речи Светог Теодора Студита (PG...99,1049а)" Свети Златоусти је свима гласно објавио да непријатељи Бога нису само јеретици,већ и сви они који са њима опште ";тако смо ми одмерили савесно нашу одговорност пред Богом и пред људима ,и одлучни смо,благодаћу Христовом ,да ни по коју цену не напустимо наш Манастир у коме смо дали монашке завете,стојећи чврсто у својим православним ставовима ,не излазећи у сусрет туђим прохтевима и жељама.У томе имамо непобедиву заштиту и подршку саму Заштитницу Свете Горе госпођу - Богородицу,која нас је и позвала у Своју Башту ,а сада нас јача и управља у нашој свештеној борби.
"Никада се нећемо одрећи тебе ,вољено Православље!
Никада те нећемо издати,благочешће отаца!
Никада те нећемо оставити,мајко побожности !
У теби смо рођени ,у теби живимо
и у теби ћемо умрети.
А ако времена то буду тражила и хиљаде пута
умрећемо за тебе!"
Јосиф Вријеније
У љубави Господњој молитвеник пред Богом
игуман Свештеног Манастира Есфигмен Схиархимандрит Методије и са њим у Христу братија.
Преузето из есфигменског часописа " Воанергес" јануар -фебруар 2003.г. бр.5
Свештени Манастир Есфигмен већ деценијама познат свим Грцима ,а и шире по својој
неравноправној страдалачкој и исповедничкој борби ѕа православље,сада пролаѕи кроз још један
период угњетавања и прогона за последњих пар месеци.
На Бадње вече,потпуно незаслужено,наш манастир је примио и завршни ударац од Васељенске патријаршије проглашавањем целокупног братства "расколницима" због тога што одбијају да крену њеном јеретичком странпутицом.
Јасно је и очигледно да је наш манастир "камен спотицања" препрека остварењу
убрзаних планова Патријаршије о стварању јединствене сверелигије екуменизма.А патријаршија
Константинопоља,по обичају,сама доноси одлуке,угледајући се у својим схватањима на неприкосновену владу папске безгрешности и усклађивајући се са њеним убеђивањима.
Међутим,да би одлуке Синода имале ауторитативности валидност,морају бити у складу са Светим Канонима православне Цркве.Штавише,чињеница је да трон не представља и не осликава Патријарха,већ Православно исповедање вере која треба да буде потврђено и делима
,јер су на трону Васељенске Патријаршије у прошлости били и многи злославни јеретични патријарси,што се може видети из историје Цркве.
Стога таквим оглашавамо и господина Вартоломеја и Његов Синод,пред свим православним хришћанима,као оне који нису вођени православним схватањима,отпалим од Јеванђелске истине,који не следе Свете Каноне и Предање Православне Цркве.Тачније,већ годинама сматрају да јеретичке хришћанске " цркве " Запада и Истока чине заједно са православљем Једну Свет Саборну Цркву Христову,прихватајући њихове тајне и свештенство важећим,а тиме одбијајући и оспоравајући јединственост Православне Цркве као Цркве Христове.Тиме крше и члан Символа Вере који каже " Верујем...У једну Свету Саборну и Апостолску Цркву" па тако деле и комадају истину Јеванђеља са свим јеретичким исповедањима и " црквама " .Поврх свега,још богохулније прихватају и обједињују под заједничким истинитим Богом све међусобно супростављене Религије.У случају да их ми неправедно оптужујемо,претерујући у својим тврђењима,што је мало вероватно,јавно их позивамо да их оповргну,премда би их тај чин довео у потпуну контрадикторност са њиховим свеукупним међусобним јавним изјавама и делима.
Дубоко жалимо и осталих деветнаест Светогорских манастира,чији млак и равнодушан
став према свејереси екуменизма,као и небратски и бескрупулозан однос према нашем манастиру (потписали су документ о нашем прогону) представљају црну мрљу у историји Свете Горе.
Зарад Истине и Православља, осећамо обавезу да разоткријемо и данашњу позицију пред христоименитим православним стадом.Од њих је,као што је већ познато, шест манастира слепо оруђе и одјек Васељенске Патријаршије , јер са њом имају идентичан став и примају заповести на штету Православља и аутономије Свете Горе.Осталих тринаест светих манастира,ионако се не слажу са злославним екуменистичким ставом Васељенске Патријаршије
(што је очигледно из неких њихових ранијих притужби)и премда подржавају аутономију,сагласни су са одлуком о нашем прогону;са једне стране због непосредног притиска и претњи кесара(власти) ,а са друге, из жеље да се ослободе нашег узнемиравајућег присуства и става нашег манастира да не општи црквено са њима.Било би исправније и богоугодније да испоштују наша православна уверење и ставове,него да се поводе за неправославним учењем Фанара и прихватају неканонску патријаршијску одлуку о нама као расколницима.
Наша браћа Светогорци би требало да буду свесни да су,тиме што су потписали погубљење нашег братства,довели себе у конфликт са Заштитницом Свете Горе,заборављајући да смо сви подједнако гости у Њеној Башти,те немају право да искорене и прогнају монахе са места где су дали завете,јер нас је сама Света Богородица довела и сместила на њено свето Место.Насиље и томе слично понашање нису плод Светог Духа,нити Јеванђељске Љубави.
Говорећи шире о патријаршијској, синодској одлуци против нашег братства као расколничког,треба рећи и то да не само да је та одлука донета са циљем и скривеним намерама,већ се и не ослања на Свете Каноне Православне Цркве ,односно потпуно је супротна 31.Апостолском Канону као и 15.канону I и II Цариградског сабора.Ови канони бране и озакоњују став нашег Свештеног Манастира,према опшепознатој јереси Фанара.На ове Каноне су се позивали и наши предходни Светогорски Оци пре 700 година,под латиномислећим Патријархом Веком,када су одбили да подрже Лијонски Унијатски Сабор.Оваква одлука Фанара ће сигурно имати исту судбину као и ондашња(пре 28 година ) бесциљна и антимонашка Патријаршијска одлука о ескомуницирању наша четири монаха.*
*1974.г. Свети Кинот Свете Горесе сагласио са безаконим решењем васељенског патријарха Димитрија о иѕзгнању есфигменског игумана Атанасија, 2 члана савета манастира и његовог секретара.
У наставку наводимо мисли наших Црквених Отаца везане за неправедно екскомуницирање и кажњавање од стране Епископа.Свети Максим Исповедник вели: Ако јерарх без разлога неког изопшти њему божји суд неће садејствовати,јер само у сагласности са божанским законима треба да врши изопштење,а никако по својој вољи."(Пидалион стр.36).
Неустрашиви исповедник богочовечанскеправославне истине,велики Теодор Студит, додаје: " Епископи немају овлашћење да крше Свете Каноне,већ само да се усагласе са прописаним и да прате оно што је раније добро установљено.А када треба да везују и одрешују,немају овлашћење да то чине на било који начин,већ само на онај који је исправан са гледишта истине." (ПГ.99,985).
Апостолске установе дају још јасније објашњење :"Као што се одаслани мир,уколико не пронађе достојног примаоца,враћа управо онима који су га и послали,исто тако,и још више,проклетство послано ономе који га ни са чим није заслужио,јер је недужан ,враћа на главу управо онима који су га неправедно одаслали."(III књига,15.Поглавље).
Свети Фотије бележи : "Некада је анатема била ужасна,али само у време када су је проповедници благочешћа користили да осуде кривицу нечестивих јеретика.Од тренутка када је бестидност јеретика прешла у неку врсту лудила, покушавши да окрену анатему,коју они имају на својим главама ,против оних који се боре за Православље...Под оваквим околностима,ужасна ова анатема прелази у нешто попут играчке ,постајући донекле драга и пожељна благочестивима,али само под условом да је произносе уста нечастивих јеретика".(Игњатију Клаудијополиском).
Потврду за горе наведено имамо у примеру Седмог Васељенског сабора ,када је по целом свету објављено да је анатема,коју су тада бацили339 јеретичких епископа против Светог Дамаскина и осталих поштовалаца светих икона,остала на њиховим главама у векове векова.
"Анатема коју су они непромишљеноизговорили остаје на њима у векове векова. "(MANSI.13.341).
Сходно томе ,очигледно је да не само што нас не погађа патријаршијска одлука да нас прогласи "расколницима"већ нас доводи ближе Богу; истовремено расте и јача наш борбени морал.јер је јасно да се патријарх и они који су са њим,по још једанпут у историји ,не крећу под окриљем Бога.
Чињеница да су нас и наша сабраћа Светогорци скрнављујуће и злосрећно прогласили "расколницима",са собом носи застрашујуће последице непредвидљивих размера за наш Свето Место ,зато што тиме не само што су пришли ближе зловерију Фанара, отуђујући се од православног исповедања вере,већ су довели до непосредног угрожавања аутономије Свете Горе , а касније и нарушавања строге забране уласка жена на Свету Гору.
Могла се и очекивати ова трагична заједничка погрешна осуда Васељенске Патријаршије, и светог Кинота (општине) Свете Горе ,зато што су јој предходиле разне гласине да наш свештени манастир нема никакве намере да учествује у раду Светог Кинота Свете Горе и зато што није сматрао за нужно да пошаље свог представника тамо;као и да смо се изоловали јер нисмо уписани у Општи Регистар Монаха Светог Кинота .Оваква тврђења су неоснована,јер је Свети Кинот изоловао наш манастир 1972. г.,незаконитим одбацивањем нашег представника.Такође су незаконито одбили,(са скривеним намерама) сваку нашу накнадну листу монаха ;да би данас дошли до тога да бесрамно тврде да смо узурпатори манастира.Овај наведени чин руши достојанство Светогорских монаха, пошто представља јединствену појаву протеривања монаха у целокупној историји Свете Горе старијој више од 1000 година.
Као закључаг свега ,нека добро знају наши прогонитељи,да имамо у виду речи Светог Теодора Студита (PG...99,1049а)" Свети Златоусти је свима гласно објавио да непријатељи Бога нису само јеретици,већ и сви они који са њима опште ";тако смо ми одмерили савесно нашу одговорност пред Богом и пред људима ,и одлучни смо,благодаћу Христовом ,да ни по коју цену не напустимо наш Манастир у коме смо дали монашке завете,стојећи чврсто у својим православним ставовима ,не излазећи у сусрет туђим прохтевима и жељама.У томе имамо непобедиву заштиту и подршку саму Заштитницу Свете Горе госпођу - Богородицу,која нас је и позвала у Своју Башту ,а сада нас јача и управља у нашој свештеној борби.
"Никада се нећемо одрећи тебе ,вољено Православље!
Никада те нећемо издати,благочешће отаца!
Никада те нећемо оставити,мајко побожности !
У теби смо рођени ,у теби живимо
и у теби ћемо умрети.
А ако времена то буду тражила и хиљаде пута
умрећемо за тебе!"
Јосиф Вријеније
У љубави Господњој молитвеник пред Богом
игуман Свештеног Манастира Есфигмен Схиархимандрит Методије и са њим у Христу братија.
Преузето из есфигменског часописа " Воанергес" јануар -фебруар 2003.г. бр.5
Нема коментара:
Постави коментар