Житије преподобног Серафима Саровског

“Циљ хришћанског живота је Стицање Духа Светога…”. То је суштина учења преподобног Серафима Саровског, једног од најпоштованијих руских светитеља. Био је учитељ духовне радости и исцјелитељ туге и мрзовоље. Говорио је: "Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити". Много година је провео у пустињи где се непрестано подвизавао и молио. Удостојио се дванаест јављања Пресвете Bогородице и виђења Исуса Христа у лику Сина Човечијег. Није био писац, али су остале забељежене многе његове поуке, међу којима су и "Разговори са Мотовиловим".
Свети Старац је свој монашки живот провео иза зидина и у шуми чувеног манастира у Сарову, на тридесет километара од Дивјејева. Живећи у пустињи, био је духовник монахињама у Дивјејеву, а духовно је руководио и осталом братијом и мирјанима. Подвизавао се изузетно дисциплиновано, водећи непрекидну борбу са страстима. За вријеме испосништва у саровској шуми, провео је 1000 дана и ноћи, клечећи у молитви на великом камену, молећи се за спас Русије.

 

 ПОУКЕ СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ О БОГУ
Бог је огањ који загрева и запаљује срца и унутрашњости. Ако ус свом срцу осетимо хладноћу (која је од ђавола, будући да је ђаво хладан), призовимо Господа и он ће доћи и загрејати наше срце савршеном љубављу не само према Њему, него и према ближњем. Пред топлотом се повлачи хладноћа добромрсца.
Једном су оце питали о Богу.На то су они написали: «Тражи Господа, али не испитуј где живи».
Где је Бог, нема зла. Све што произилази од Бога мирно је и корисно, те приводи човека смирењу и самоосуђивању.
Бог нам јавља своје човекољубље не само онда кад чинимо добро, него и онда када Га вређамо и жалостимо. Како само Он дуготрпељиво подноси наша безакоња! Како нас само штеди чак и кад нас кажњава!
«Не називај Бога праведним – говори преподобни Исаак – будући да се у твојим делима не види Његова правда. Премда Га је Давид и назвао праведним и правдољубивим, ипак нам је Његов Син показао да је Он више благ и милостив. Где је Његова правда? Ми смо грешници, а Христос је умро за нас» (Исаак Сирин, слово 90).
Онолико колико човек постиже савршенство пред Богом, толико и иде за Њим. У истинском веку Бог ће му показати своје лице.Јер, праведни га овде сагледавају као у огледалу, а тамо ће видети јављање Истине.
Ако не познајеш Бога, није могуће да се у теби пробуди љубав према Њему. Не можеш волети Бога ако Га не видиш. Виђење Бога долази од Његовог познања, будући да сагледање Бога не претходи Његовом познању.
О делима Божијим не треба расуђивати по насићењу црева, јер у пуном стомаку нема познања тајни Божијих.
О ВЕРИ У БОГА
Пре свега треба веровати у Бога, да постоји и да он награђује оне који Га траже. (Јев.11,6)
Вера је, по учењу преподобног Антиоха, почетак нашег сједињења с Богом. Ко истински верује, јесте камен храма Божијег, приправан за здање Бога Оца, подигнут на висину силом Исуса Христа, тј. крстом, помоћу ужади, тј. благодати Духа Светог.
Вера без дела је мртва (Јк.2,26), а дела вере су љубав, мир, дуготрпљење, милост, смирење, ношење крста и живот по Духу. Само се таква вера урачунава у правду. Истинска вера не може бити без дела.Ко истински верује, свакако има и дела.

 О НАДИ

 Сви који имају наду у Бога, иду ка Њему и просвећују се сијањем вечне светлости.
Ако човек уопште нема никакве бриге о себи ради љубави према Богу и ради дела врлине, знајући да се Бог брине о њему, онда има истинску и мудру наду. А ако се човек сам брине о својим потребама и Богу се обраћа молитвом и почиње да се нада у Његову помоћ само онда кад га притисну неизбежне невоље, те када види да нема сопствене силе ни средства да их одбије, онда је његова нада узалудна и лажна. Истинска нада тражи једино Царство Божије, будући уверена да ће јој све земаљско, што је потребно за временски живот, бити дано.
Срце не може имати мира све док не стекне ту наду. Она га умирује и у њега улива радост. О тој нади су најсветија и најдостојнија уста рекла: «Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити» (Мт.11,28), тј. онај који се у мене нада, утешиће се од труда и страха.
У Јеванђељу од Луке речено је Симеону: «И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњег» (Лк.2,26).Он није покопао своју наду, него је чекао жељеног Спаситеља света. Примивши Га радосно на руке своје, он је рекао: «Сада ме отпушташ, Владико, да одем у жељено Царство Твоје, јер сам добио своју наду – Христа Господњег».
О ДУШЕВНОМ МИРУ
Ништа није боље од мира у Христу, у коме престаје свака борба ваздушних и земних духова: Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овог света, против духова злобе у поднебесју (Еф.6,2).
Обележје разумне душе је да ум погружава у себе и да има делање у свом срцу. Тада ум осењује благодат Божија и он доспева и до надсветског мира. Ум је у мирном стању кад му је мирна савест, а у надсветском кад у себи сагледава благодат Светог Духа, по речи Божијој: У миру је место његово (Пс.75,3).
Да ли је могуће не радовати се кад се чулним очима види сунце? Колико је, међутим, већа радост када ум унутрашњим оком види Сунце правде Христа. Тада се уистину човек радује анђелском радошћу. О томе је апостол рекао: наше живљење је на небесима (Фил.3,20).
Онај ко се налази у мирном стању као да кашиком захвата духовне дарове.
Свети оци су дуго живели имајући мирно устројство и будући осењивани благодаћу Божијом.
Када доспе до мирног стања, човек може и на друге да излива светлост просвећеног разума. Пре тога, пак, човек треба да понавља речи пророчице Ане: нека не изиђе хвалисање из уста ваших (1Кор.2,3), и речи Господње: Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога (Мт.7,5). Овај мир је Господ наш Исус Христос оставио Својим ученицима пред Своју смрт као неко неизрециво благо. Он је рекао: Мир вам остављам, мир свој дајем вам (Јн.14,27).  О томе такође говори апостол: И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца вашаи мисли ваше у Христу Исусу (Фил.4,7).
Ако човек не занемари светске потребе, неће моћи имати мир у души.
Душевни мир се стиче невољама. Писмо говори: Прошли смо кроз огањ и воду и извео си нас у покој (Пс.65,12). Пут оних који хоће да угоде Богу иде кроз многе скорби.
Ништа тако не потпомаже стицању унутрашњег мира као ћутање и, колико је могуће, непрестан разговор са собом, а редак са другима.
Ми смо дужни да све своје мисли, жеље и дејства усредсредимо на стицање мира Божијег. Зато ми са Црквом увек кличемо: Господе Боже наш, дај нам мира  (Ис.26,12).
О ЧУВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА
На сваки начин треба да се трудимо да сачувамо душевни мир, те да се не смућујемо због увреда које нам други наносе. Ради тога је потребно да се на сваки начин старамо да задржимо гнев, а посредством пажње да ум и срце сачувамо од непристојних покрета.
Такво упражњавање човековом срцу може да пружи тишину и да га начини обитељу самог Бога.
Образац таквог безгневља видимо на Григорију Чудотворцу. Од њега је на јавном месту нека жена блудница тражила плату за наводни грех са њом. Он је, нимало се не разгневивши, кротко рекао свом другу: «Дај јој брзо износ који тражи». Жену је, пак, тек што је примила неправедну плату, спопао ђаво. Али, свети је молитвом од ње одагнао ђавола (Жит.17.Нов.).
Ако није могуће да се не смутимо, онда бар, у крајњој мери, треба да се постарамо да задржимо језик, по речи псалмопојца: смутих се и не проговорих (Пс.76,5).
Овим поводом можемо себи за пример да узмемо светог Спиридона Тримитунског и преподобног Јефрема Сирина. Први је (Жит.12.дец.) на следећи начин поднео увреду. По захтеву грчког цара он је отишао у дворац где се неко од слугу из царске палате, сматрајући га за сиромаха, изругао над њим, не пуштајући га у палату и ударивши га по образу. Свети Спиридон је, будући незлобив, по речи Господњој окренуо и други образ (Мат.5,39). Преподобни Јефрем је (Жит.28.јун), постећи у пустињи, био лишен хране од стране ученика на следећи начин. Носећи му храну, ученик је ненамерно на путу разбио сасуд. Видећи ученика жалосног, преподобни му је рекао: «Не жалости се, брате, кад храна није хтела да дође нама, поћи ћемо ми њој». Он је пошао, сео код разбијеног суда и јео скупљајући храну. Тако је он био негневљив.
Како се побеђује гнев може се видети из житија Пајсија Великог (Жит.13.јун) који је јавившег му се Господа Исуса Христа молио да га ослободи гнева. Христос му је тада рекао: «Ако хоћеш да победиш гнев и јарост, немој ништа желети, немој никога мрзети, нити кога вређати».
Да бисмо сачували душевни мир, треба од себе да одстрањујемо униније и да се постарамо да имамо радосни, а не жалосни дух, по речима Сираха: Туга је многе убила и од ње нема користи (Сир.30,25).
Када човек има велики недостатак у стварима које су потребне телу, тешко савлађује униније. Међутим, то се односи само на слабе душе.
Ради чувања душевног мира такође треба на сваки начин избећи осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем чувамо душевни мир. Човек у таквом стању стиче божанствена откривења.
Ради чувања душевног мира човек треба чешће да улази у себе и пита: «Где сам ја?»
При томе он треба да пази на телесна чула, особито гледање, служи унутарњем човеку и да не расејавају душу чулним предметима. Јер, благодатне дарове добијају само они који имају унутарње делање и бдију над својом душом. О УСАМЉЕНОСТИ И ЋУТАЊУ
Изнад свега се треба украшавати ћутањем. Амвросије Медиолански говори: «Видео сам да се многи спасавају ћутањем, а ни једног да се спасава причљивошћу.» Опет, неко од отаца говори: «Ћутање је тајна будућег века, а речи су оруђа овог света» (Добр.2,гл.16).
Ти само седи у келији својој са пажњом и ћутањем, те се свом снагом старај да се приближиш Господу. Господ је готов да те од човека начини анђелом. На кога ћу, говори Он, погледати, ако не на кротког и ћутљивог и оног који трепти од речи мојих (Ис.66,2). Када пребивамо у ћутању, враг наш, ђаво, уопште не може да делује на тајног човека срца. То треба разумети у вези са разумним ћутањем.
Онај ко проходи такав подвиг, треба сву своју наду да положи на Господа Бога, по учењу апостола: све своје бреме положите на Њега, јер се Он стара за вас (1Пт.6,7). Он треба да је истрајан у свом подвигу, у свему следећи пример Светог Јована Ћутљивог, пистињака (Жит.3.дец.), који се на овом путу крепио божанственим речима: Нећу те оставити нити ћу одступити од тебе (Јев.13,5).
Ако и није могуће стално пребивати у усамљености и ћутању када се живи у манастиру и када се обављају послушања наложена од старешине, ипак се бар извесно време, које остаје од послушања, може посвећивати усамљивању и молчанију. За то мало Господ ће на тебе послати Своју богату милост.
Од усамљености и тиховања рађају се умилење и кротост. Дејство кротости у срцу човековом може се упоредити са тихом водом силоамском која тече без шума и звука, као што о њој говори пророк Исаија: Силоамске воде теку тихо (Ис.8,6).
Боравак у келији у ћутању, упражњавању, молитви и поучавању дан и ноћ у закону Божијем, човека чини благочестивим. Јер, по речима светих отаца, келија инока је вавилонска пећ у којој су три младића обрели Сина Божијег (Добр.3,Пет.Дамаскин,књ.19.
Монах који претходно не заволи молчаније и уздржање, говори Јефрем Сирин, не остаје дуго на једном месту. Јер, ћутање учи безмолвију и постојаној молитви, а уздржање чини да је помисао нерасејана. Најзад, онога који је ово стекао, очекује мирно стање (т.2).
О БОЛЕСТИМА
Тело је слуга душе, а душа је царица. Због тога изнуривање тела болестима представља милосрђе Господње, будући да од њега слабе страсти и човек долази себи. Уосталом, и сама телесна болест се понекад рађа од страсти.
Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха, као што тврди Свети Василије Велики (Слово о томе да Бог није узрочник зла). Откуда немоћи? Откуда телесне повреде? Господ је саздао тело, а не болести, душу, а не грех. Шта је најкорисније и најпотребније? Сједињење са Богом и општење са Њим посредством љубави. Губећи ту љубав ми отпадамо од Њега, а отпадајући подвргавамо се различитим и разноврсним немоћима.
Подношење болести са трпљењем и благодарењем равно је подвигу, или чак и веће од њега.
Страдајући од водене болести, један старац је говорио братији која је долазила са жељом да га лечи: «Оци, молите се да се мој унутрашњи човек не подвргне сличној болести. Што се, пак, тиче ове болести, ја молим Бога да ме не ослободи брзо од ње, будући да се наш унутрашњи човек обнавља, када се спољашњи човек распада (2Кор.4,16).
Ако Господу Богу буде угодно да човек искуси болест на себи, Он ће му и дати снаге да је претрпи.
Према томе, нека болести буду од Бога, а не од нас самих.
О ТРПЉЕЊУ И СМИРЕЊУ
Треба увек да трпимо, и то са благодарношћу, Бога ради, па ма шта се десило. Наш живот је један трен у односу на вечност. Због тога, по апостолу, страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим.8,18).
Увреде од других треба да подносимо равнодушно, те да се приучавамо на такво расположење духа, којим бисмо сматрали да се оне тичу неког другог, а не нас.
Са ћутањем подноси кад те непријатељ вређа. Тада једином Господу отварај своје срце.
Када нас људи вређају, треба да сматрамо да смо недостојни похвала. Јер, да смо достојни, сви би нам се клањали.
Увек и пред свима треба да се понижавамо, идећи за учењем Светог Исаака Сирина: «Понижавај себе и видећеш славу Божију на себи» (Сл.57).
Када нема светлости, све је тамно. Тако је и са човеком који нема смирења. У њему је једино тама.
Због тога заволимо смирење и угедаћемо славу Божију. Где се точи смирење, тамо и слава Божија истиче.
Као што незагрејан и неразмекшан восак не може да прими печат који се ставља на њега, тако ни душа која није испробана трудовима и немоћима, не може на себе да прими печат врлине Божије. Када је Господа напустио ђаво, пришли су му анђели и почели да му служе (Мт.4,11). Ако се, дакле, у време искушења унеколико и удаље од нас анђели Божији, ипак су они близу и брзо ће нам приступити и послужити нам божанственим помислима, умилењем, услађивањем и трпљењем. Душа која се труди, стиче и остала савршенства. Због тога свети пророк Исаија говори: Када се надају на Господа, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не умарају се (Ис.40,31).
Тако је трпео и најкроткији Давид. Јер, када га је Семеј вређао и бацао камење на њега, говорећи: Изађи, безакониче, он се није љутио. Када је Авеса узнегодовао, рекавши: Зашто овај липсали пас проклиње мог господара цара?, он му је припретио, говорећи: Остави га нека ме проклиње, јер ће Господ видети и вратити ми добро (2Цар.16,7-12).
Због тога је он касније и ускликнуо: Трпећи сачеках Господа и обрати пажњу на мене и услиши молитву моју (Пс.39,2). Када чедољубиви отац види да му син живи неуредно, користи казну да би га исправио, а кад види да је малодушан и да казну тешко подноси, он га теши. Тако са нама поступа и благи Господ и Отац наш, употребљавајући, по Свом човекољубљу, све на нашу корист, како утехе, тако и казне. Због тога смо и ми, као послушна деца, дужни да благодаримо Богу чак и када се налазимо у невољама. Јер, ако станемо да му благодаримо само кад нам све успева, бићемо слични незахвалним Јудејцима, који су, наситивши се чудесне трпезе у пустињи, говорили да је Христос заиста пророк, хотећи да Га начине царем. Међутим, кад им је рекао: Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, они су Му одговорили: (Јн.6,27-319. Управо на такве се односе речи: Исповедиће ти се, тј, славиће те, када му учиниш добро. Такви до краја неће видети светлости (Пс.48,19-20).

 

 Због тога нас апостол Јаков учи: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење, а трпљење нека усавршује дело, а затим додаје : Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан, примиће венац живота (Јак.1,2-4;12).

 

 Циљ хришћанског живота је Стицање Духа Светога. То је суштина учења преподобног Серафима Саровског. Био је учитељ духовне радости и исцелитељ туге и мрзовоље. Говорио је: "Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити".
Преподобни Серафим Саровски, подвижник, пророк и чудотворац

Циљ хришћанског живота је Стицање Духа Светога.
То је суштина учења преподобног Серафима Саровског, једног од најпоштованијих руских светитеља. Био је учитељ духовне радости и исцелитељ туге и мрзовоље. Говорио је: "Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити".
Много година је провео у пустињи где се непрестано подвизавао и молио. Удостојио се дванаест јављања Пресвете Bогородице и виђења Исуса Христа у лику Сина Човечијег. Није био писац, али су остале забележене многе његове поуке међу којима су и " Разговори са Мотовиловим".
Свети Старац је свој монашки живот провео иза зидина и у шуми чувеног манастира у Сарову, на тридесет километара од Дивјејева. Живећи у пустињи, био је духовник монахињама у Дивјејеву, а духовно је руководио и осталом братијом и мирјанима. Подвизавао се изузетно дисциплиновано, водећи непрекидну борбу са страстима. За време испосништва у саровској шуми, провео је 1000 дана и ноћи, клечећи у молитви на великом камену, молећи се за спас Русије.
Исихастичко предање Цркве у његовој личности показало се у пуном сјају. Два пута га је, на чудесан начин, исцелила Пресвета Богородица, а доцније је и он сам исцељивао друге. Има мноштво сведочења из којих се види да је преподобни исцелио велики број људи. Та чудесна исцељења догађала су се не само док је Старац био жив, него и после његовог упокојења, и пре и после канонизације. А чуда везана за преподобног Серафима, дешавају се и данас.

 

 

АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОМ И БОГОНОСНОМ ОЦУ НАШЕМ СЕРАФИМУ САРОВСКОМ ЧУДОТВОРЦУ 

 Кондак 1. 
Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, брзи помоћниче и молитвениче наш, преподобни оче Серафиме, величајући Господа који те је прославио, певамо ти похвалну песму. Ти, пак, имајући велику слободу пред Господом, од свих невоља ослободи нас, који ти кличемо: 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Икос 1. 
Творац анђела изабра те с почетка да својим животом прославиш предивно име Свете Тројице. Ти си био уистину анђео на земљи и серафим у телу, јер се живот твој просветио као пресветла буктиња вечног Сунца Правде. Ми, пак, гледајући твоје прехвалне трудове, са побожношћу и радошћу овако ти говоримо : 
Радуј се, правило вере и благочашћа! 
Радуј се, обрасцу кротости и смирења! 
Радуј се, преславно величање верних! 
Радуј се, претихо утешење жалосних! 
Радуј се, омиљена похвало монаха! 
Радуј се, живућим у свету предивна помоћи! 
Радуј се, Руске државе славо и заштито! 
Радуј се, тамбовског краја свештени украсе! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 2. 
Видевши твоју љубав према монашком животу мати твоја, преподобни оче Серафиме, познаде свету вољу Господњу у погледу тебе, па те као савршен дар принесе Богу, благословивши те на тесни монашки пут својим светим крстом, који си до конца свог живота носио, пројављујући тиме своју велику љубав према распетоме за нас Христу Богу нашем. Њему сви са умилењем кличемо : Алилуја. 

Икос 2. 
Теби је, свече Божији, дарован небески разум, јер од младости своје ниси престајао да размишљаш о небеском. Оставио си очев дом царства Божијега ради и Његове правде. Због тога прими од нас ове похвале: 
Радуј се, града Курска богоизабрано чедо! 
Радуј се, родитеља благочастивих пречасна младицо! 
Радуј се, јер си врлине своје мајке наследио! 
Радуј се, јер те је она научила побожности и молитви! 
Радуј се, на подвиге од мајке крстом благословени! 
Радуј се, јер си овај благослов до смрти као светињу чувао! 
Радуј се, јер си очев дом ради Господње љубави оставио! 
Радуј се, јер све лепоте овога света ниси ни за шта сматрао! 
Радуј се, преподобш Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 3. 
Сила Вишњег те је уистину од младости чувала преподобни. Када си са висине храма пао, Господ те сачувао неповређеног, а када си страдао у љутој болести, Сама Владичица света ти се јавила, доносећи исцелење са небеса, зато што си од младости верно Богу служио, непрестано му кличући: Алилуја. 

Икос 3. 
Имајући ревност за подвиг равноанђелског монашког живота, упутио си се у свети град Кијев ради поклоњења преподобним печерским оцима. Примивши из уста преподобног Доситеја наредбу да свој пут управиш у Саровску пустињу, из далека си вером целивао то свето место и, населивши се тамо, свој живот си богоугодно и окончао. Ми, пак, дивећи се таквом Божијем промишљању о теби, са умилењем ти узвикујемо: 
Радуј се, јер си се одрекао светске сујете! 
Радуј се, јер си небеску отаџбину пламено зажелео! 
Радуј се, јер си Христа свим срцем заволео! 
Радуј се, јер си благ Христов јарам на себе узео! 
Радуј се, јер си испуњен савршеним послушањем! 
Радуј се, верни чувару светих Христових заповести! 
Радуј се, јер си свој ум и срце у Богу молитвено утврдио! 
Радуј се, непоколебиви стубе благочашћа! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 4. 
Утишавши буру злих напасти, прошао си читав тесни и скорбни пут монашког подвига, затворништва, ћутања и многоноћног бдења. Узрастајући тако благодаћу Божијом из силе у силу, од делања ка боговиђењу, преселио си се у горње обитељи где са анђелима Богу певаш: Алилуја. 

Икос 4. 
Слушајући и гледајући твој свети живот, преподобни оче Серафиме, сва твоја братија ти се дивила, а они који су ти долазили, поучаваху се од твојих речи и подвига, славећи Господа, дивног у светима својим. И ми сви те са вером и љубављу хвалимо, преподобни оче, и узвикујемо ти овако: 
Радуј се, јер си целог себе Господу на жртву принео! 
Радуј се, јер си узишао на висину бестрашћа! 
Радуј се. добри и верни слуго небеског Домаћина! 
Радуј се, непостидни заступниче наш пред Господом! Радуј се, неуспављиви молитвениче наш пред Богородицом! 
Радуј се, пустињски крине предивног мириса! Радуј се, непорочни сасуде Божије благодати! Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 5. 
Божанска светлост обасјала је твоје станиште, преподобни, када ти је, док си болестан лежао на самртном одру, сама Пречиста Дјева дошла са светим апостолима Петром и Јованом и, додирнувши твоју главу, рекла: "Овај је од нашег рода". Исцеливши се тренутно, захвално си запевао Господу: Алилуја. 

Икос 5. 
Видевши твој чист и свет живот, преподобни Серафиме, непријатељ рода људског усхте да те погуби: изазва против тебе зле људе који те безаконо намучише и оставише једва живог. Ти си, пак, свети оче, све као кротко јагње поднео, молећи се Господу за оне који су ти нажао учинили. Због тога ти сви ми, дивећи се таквој твојој незлобивости, кличемо: 
Радуј се, јер си у кротости и смирењу подражавао твог Христа Бога! 
Радуј се, јер си својом незлобивошћу победио духа злобе! 
Радуј се, усрдни чувару душевне и телесне чистоте! 
Радуј се, пустињаче, благодатним даровима препуни! 
Радуј се, богопрослављени и прозорљиви подвижниче! 
Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! 
Радуј се, похвало и радости Свете Цркве! 
Радуј се, славо и украсе Саровске обитељи! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 6. 
Саровска обитељ проповеда о твојим подвизима и трудовима, богоносни угодниче Христов. Ти си њене шуме и лугове облагоухао молитвом, подражавајући пророка Божијег Илију и Крститеља Господњег Јована. Показао си се као изданак пустиње многоплодан даровима Светог Духа ,чијим дејством си учинио многа и преславна чуда, подстичући верне да певају Богу , Дародавцу добара: Алилуја. 

Икос 6. 
Просија у теби нови боговидац, сличан Мојсију, блажени Серафиме. Испуњавајући непорочно служење олтару Господњем, удостојио си се да видиш Христа где иде у храму заједно са бесплотним силама. Дивећи се таквом Божијем благовољењу према теби, певамо ти овако: 
Радуј се, преславни боговидче! 
Радуј се, Тросунчаном светлошћу озарени! 
Радуј се, верни служитељу Пресвете Тројице! 
Радуј се, украшено станиште Светога Духа! 
Радуј се, јер си телесним очима видео Христа са анђелима! 
Радуј се, јер си у земном телу предокусио рајску сладост! 
Радуј се, Хлебом живота насићени! 
Радуј се, пићем бесмртности напојени! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 7. 
Хотећи да преко тебе људима јави своју неизрециву милост, Човекољубиви Господ те показа као истинску богосветлу светлост. Ти си, пак, делима и речима све приводио благочашћу и љубави Божијој. Због тога те, просвећени сијањем твојих подвига и насићени хлебом твог учења, усрдно величамо и Христу, који те је прославио, кличемо: Алилуја. 

Икос 7. 
Видећи у теби новог изабраника Божијег, верни ти издалека прибегаваху у невољама и болестима. Ти их пак, оптерећене невољама, ниси одбацио него си точио исцелења, пружао утеху и заступништво у молитвама. Због тога се по свој Руској земљи рашири глас о твојим чудесима, а твоја духовна чеда те овако слављаху: 
Радуј се, пастиру наш добри! 
Радуј се, милостиви и кротки оче! 
Радуј се, наш брзи и благодатни лекару! 
Радуј се, наших немоћи милосрдни исцелитељу! 
Радуј се, хитри помоћниче у бедама и невољама! 
Радуј се, преслатки умиритељу сметених душа! Радуј се, јер си будуће видео као садашње! Радуј се, прозорљиви изобличитељу тајних сагрешења! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 8. 
Дивно чудо видимо на теби преподобни, јер си као немоћан и уморан старац хиљаду дана и хиљаду ноћи пребивао у молитви на камену. Ко је у стању да искаже твој напор и борбу коју си, блажени оче, претрпео, уздижући руке своје Богу, побеђујући мисленог Амалика и певајући Господу: Алилуја. 

Икос 8. 
"Сав си чежња, сав си сладост, најслађи Исусе", узвикивао си у молитвама, оче, у свом пустињском безмолвију. Ми, пак, помрачени сујетом и у гресима провевши сав свој живот, похваљујући твоју љубав према Господу, овако ти узвикујемо: 
Радуј се, заступниче спасења онима који те хвале и поштују! 
Радуј се, јер грешнике приводиш исправљењу! 
Радуј се, предивни затворниче и ћутљивче! 
Радуј се, усрдни молитвениче за нас! 
Радуј се, јер си показао пламену љубав према Господу! 
Радуј се, јер си огњем молитве вражије стреле попалио! 
Радуј се, неугасива свећо која у пустињи сија молитвом! 
Радуј се, светилниче који гори и светли духовним даровима! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 9. 
Сва природа анђелска задиви се чудном призору, јер се Царица неба и земље јави старцу затворнику заповедивши му да прекине своје затворништво и да не забрањује православним да му долазе, него да све научи да Христу Богу певају: Алилуја. 

Икос 9. 
Многоречити беседници не могу исказати крепост твоје љубави, блажени, јер си себе предао служењу онима који ти долазе, испуњавајући наредбу Богомајке. Колебљивцима си био благи саветник, слабима утешитељ, заблуделим кротко уразумљење, болеснима лекар и исцелитељ. Због тога ти певамо: 
Радуј се, јер си се из света преселио у пустињу да би стекао врлине! 
Радуј се, јер си се из пустиње вратио у обитељ, да би посејао семе врлина! 
Радуј се, благодаћу Духа Светог осењени! 
Радуј се, кротости и смирења испуњени! 
Радуј се, чедољубиви оче онима који ти притицаху! 
Радуј се, јер си речима љубави свима ободрење и утеху пружао! 
Радуј се, јер си оне који ти долажаху називао радошћу и благом! 
Радуј се, јер си се због своје свете љубави удостојио Небеског Царства! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 10. 
Достигавши кончину свог спасоносног подвига, своју свету душу си на коленопреклоној молитви предао у руке Божије. Њу свети анђели изнесоше горе пред Престо Сведржитеља да би са свима светима предстојао у слави невечерњој, певајући захвалну песму најсветијем од светих – Слову: Алилуја. 

Икос 10. 
Стена свим светим и утеха монасима - Пресвета Дјева ти се пред твоју кончину јавила, саопштавајући ти твој скори одлазак Богу. Ми, пак, дивећи се таквој посети Мајке Божије, узвикујемо ти: 
Радуј се, јер си у лице гледао Царицу неба и земље! 
Радуј се, јер си од Ње примио вест о пресељењу на Небо! 
Радуј се, јер си праведном кончином показао светост свог живота! 
Радуј се, јер си на молитви пред иконом Мајке Божије предао свој блажени дух! 
Радуј се, јер си безболним одласком испунио своја пророштва! 
Радуј се, венцем бесмртности руком Сведржитеља овенчани! 
Радуј се, јер си са свима светима наследио рајско блаженство! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 11. 
Узносећи непрестану песму Пресветој Тројици, преподобни, читавим животом својим си се показао велики подвижник побожности, заблуделим на уразумљење, болесним душом и телом на исцелење. Ми, пак, благодарни Господу за такву Његову милост према нама, увек кличемо: Алилуја. 

Икос 11. 
Светлоточиви светилник био си за живота, богоблажени оче, а по смрти си засијао као светлозарно светило Руске земље, јер из часних моштију својих точиш струје чудеса свима који ти са вером и љубављу притичу. Стога ти и ми, као топлом молитвенику за нас и чудотворцу, узвикујемо: 
Радуј се, јер те је Господ прославио мноштвом чудеса! 
Радуј се, јер си својом љубављу засветлео читавом свету! 
Радуј се, верни следбениче Христове љубави! 
Радуј це, утехо свима којима је потребна твоја помоћ! 
Радуј се, неисцрпни изворе чудеса! 
Радуј се, исцелитељу болесних и потребитих! 
Радуј се, целебне воде кладенче! 
Радуј се, јер си све крајеве наше земље љубављу обухватио! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 12. 
Познавајући твоју благодат и велику смелост пред Богом, ми ти се, преподобни оче, молимо : моли се топло Господу да сачува Цркву своју од неверја и раскола, од невоља и напасти, како бисмо Богу, који нам преко тебе чини добро, певали: Алилуја. 

Икос 12. 
Празнујући твоје прослављење, блажимо те, преподобни оче, као моћног молитвеника, утешитеља и заступника нашег пред Господом, са љубављу ти узвикујући: 
Радуј се, похвало Цркве Православне! 
Радуј се, штите и оградо наше отаџбине! 
Радуј се, путовођо који све управљаш ка небесима! 
Радуј се, заштитниче и покровитељу наш! 
Радуј се, јер си силом Божијом многа чуда учинио! 
Радуј се, јер си својом ризом многе болесне исцелио! 
Радуј се, јер си све ђаволске замке савладао! 
Радуј се, јер си дивље зверове својом кротошћу покорио! 
Радуј се, преподобни Серафиме, саровски чудотворче! 

Кондак 13. 
(овај кондак се чита 3 пута) 
О, предивни Божији угодниче и велики чудотворче, преподобни оче Серафиме, прими ово наше мало мољење које ти у похвалу приносимо. Стојећи сада пред престолом Цара над царевима, Господа нашег Исуса Христа, моли се за све нас да обретемо милосрђе Његово у дан Суда, да му у радости певамо: Алилуја. 
(затим се чита опет само Икос 1. и Кондак 1. па тек онда молитва) 

МОЛИТВА 
О велики угодниче Божији, преподобни оче наш Серафиме, погледај са горње славе на нас, смирене и немоћне, обремењене многим гресима, који тражимо твоју помоћ и утеху. Погледај на нас својом благошћу и помози нам да непорочно сачувамо заповести Господње, да веру православну тврдо одржимо, да покајање за грехе своје усрдно Богу приносимо, да благодатно напредујемо у хришћанској побожности и будемо достојни твог молитвеног заступништва пред Богом за нас. Да, свече Божији, услиши нас који ти се молимо са вером и љубављу, и не презри нас, јер нам је потребно твоје заступништво. Сада и у час наше кончине помози нам и заштити нас својим молитвама од злобних напада демонских. Нека твојом помоћу, наследимо блаженство рајских обитељи. Сада на тебе полажемо наду нашу, оче милосрдни : буди нам заиста путовођа ка спасењу и приведи нас ка невечерњој светлости вечног живота богопријатним заступништвом својим пред престолом Пресвете Тројице, да бисмо са свима светима славили и певали превелико име Оца и Сина и Светог Духа у векове векова. Амин. 


Тропар, глас 4. 
Заволевши Христа од младости, блажени, и Њему јединоме пламено зажелевши да служиш, непрестаном молитвом и трудом си се у пустињи подвизавао. Умилним срцем стекавши љубав Христову, постао си љубљени изабраник Мајке Божије. Због тога ти узвикујемо : Спасавај нас својим молитвама Серафиме, преподобни оче наш. 

Кондак, глас 2. 
Оставивши лепоту света и све трулежно у њему, преподобни, населио си се у Саровску обитељ. Поживевши анђелски, многим си постао пут ка спасењу. Због тога и Христос тебе, оче Серафиме, прослави и даром исцелења и чудеса обогати. Стога ти кличемо : Радуј се, Серафиме, преподобни оче наш.