Љубљеној браћи у Истинитој Православној Цркви Србије
Љубљени
у Христу оче А.,
 |
| Његово Преосвештенство Архиепископ Калиник Атински и све Јеладе |
Дакле, оно што нас занима је да имамо јединство са Црквом Христовом, јединство са Богом, да смо у земној војинствујућој Цркви сједињени са торжествујућом небеском, а то никако другачије не постижемо него истинитим исповедањем вере и не општењем са јеретицима и расколницима. Када држимо то исповедање, тврдо верујемо да смо сједињени са Црквом. Зато је логично да они који се издају за цркву само зато што су заузели патријаршије и тзв. помесне цркве, оптужују нас, како би се сами представили као црква. Али, поставља се питање. Црквени канони су јасни и забрањују ма какву везу и мешање, а утолико пре – саслуживање са јеретицима. Васељенски патријарх Атинагора је 1965. године приступио једностраном скидању анатеме са паписта – значи ли то да Оци Цркве који су у једанаестом веку бацили анатеме на паписте нису били просветљени Духом Светим? Ми знамо да учење Православне Цркве каже да цркву не изражава једна личност, него сабор личности, а кад се изражава саборски, онда је саприсутан и говори Дух Свети. Дакле, Оци Цркве који су решили да анатемишу паписте и јеретике, били су просветљени Духом Светим. А ако Дух Свети није Бог и греши, онда грешимо и ми. Но, далеко била таква хула, јер Дух Свети јесте Бог, и истину је говорио кроз Свете Оце, који су ту истину пренели нама до данас, као што и ми желимо да је предамо својим потомцима и прејемницима- као бедем који нас чува од свих јеретичких учења.
Тако
је дакле, патријарх Атинагора једнострано и без постојања потребних услова
скинуо поменуте анатеме, односно преступио црквене законе и презрео Оце Цркве.
И је ли тај човек црква? А они који опште са њим и признају га за поглавара
православних, који има првенство у части и који предаје хиротоније и благодат,
могу ли бити православни ако је он злославан и јеретик? Његов прејемник
Димитрије постарао се да оде у цркву св.Петра у Риму у време папске службе, где
је саслуживао са папом. Видели смо папског ђакона ка приноси Еванђеље
''православном'' патријарху Димитрију, а ''православног'' ђакона да то исто
чини са папом, да се узајамно благосиљају, целивају, и да се заједно моле. Док
је папа давао свој ''благослов'' тј. злослов своје лажи-литургије, Димитрије је
остао крај њега у молитви. Када се зачуло звонце којим се код паписта означава
тренутак када се хостија и вино претварају у тело и крв Христову, Димитрије се
молио, што је видео сав свет преко телевизије, и крстио се, јер је, претпостављамо,
веровао да је у том часу сишао Дух Свети. Јесу ли ти људи онда били
православни?
Вартоломеј,
који је учинио исто, молећи се са јеретицима и у Фанару и у Ватикану, није се
на томе зауставио, него је стигао дотле да нам каже (како смо имали прилике да
прочитамо у часопису ''Епискепсис'', гласилу Васељенске патријаршије која се
бави питањем уједињења цркава, а уређује се у Шамбезију, у Швајцарској) да су
Оци Цркве који су бацили анатеме на паписте погрешили и да су сада подложни
Суду Божијем, чиме се сугерише да ће бити осуђени за зло. Значи, да одлучимо
св.Фотија, да одлучимо св.Григорија Паламу, св.Калиста и све свете Оце који су
се борили против папске јереси.
Због
свега горе реченог јасно је зашто сам поменуо ону пословицу о лопову и газди. Галаме,
дакле, они, који су се сјединили са јеретицима, да би се решили ''противтеже'',
да се не би видело да Православље
постоји ван њих и да би своју обману представили као Православље.
 |
| Свети Синод Цркве Божије Православне ИПХ Грчке |
Рекао
си ми такође да се из кругова Патријаршије разносе неистине да ти ниси
свештеник, па чак ни монах, те да немаш
право да носиш расу. Слава Богу, јеси свештеник, и монах, а право да носиш расу
имаш далеко више од све те господе,јер су се они одрекли Православља, издали су
га и продали, док се ти за њега бориш без икаквог интереса и само на славу
Божију. Благодаћу Божијом, пре отприлике четири године, ако се добро сећам,
приступио си Цркви ИПХ Грчке под председавањем Њ. Блаженства Архиепископа
Хризостома II, и затражио од њега да
интервенише у Србији, како би се тамо опет успоставила Црква Христова. Тако је,
дакле, узевши у обзир противканонско крштење које је над тобом обављено
кропљењем, што је пракса коју држи Српска патријаршија, као, на жалост, и друге
словенске патријаршије, Св.Синод проценио да уопште немаш крштење и да је
потребно да се обави канонско крштење и миропомазање, што као услов да неко
постане члан Цркве предвиђају св.канони, и св.Оци и св.Апостоли. Тако си,
дакле, после примања крштења и миропомазања у свештеном манастиру Уласка
Господњег у Јерусалим примио велики ангелски образ (схиму) и постао монах. По
благослову Св.Синода касније си рукопроизведен у у чтеца и у ипођакона и
рукоположен у ђакона и презвитера из руку мог смирења.Дакле, ти јеси и истински
свештеник, и истински монах, те са правом носиш расу.
А ако
те Иринеј Буловић, епископ Бачке и Новог Сада, назива твојим светским именом –
то је разумљиво: он то чини у покушају да друге увери да си ти јеретик, док је
он православан. Дакле, они настоје да задрже људе код себе, како не би изгубили
клијентелу. Тако прибегавају и уценама и претњама (како ми рече, послао ти је
три писма са позивом да се јавиш на његов епископски суд, и запретио је да ћете
ако се не појавиш, осудити у одсуству). Зато те је и осудио и одлучио под
твојим светским именом. Питање гласи: чак и да се не налазиш у Истинској Цркви,
будући да не припадаш његовој јурисдикцији, ко год да си (има и других који припадају разним
вероисповестима) – какву он власт има над тобом? Да ли и све друге анатемише?
Не, јер они су јеретици и сматра их својом браћом. На жалост, он чини супротно –
настоји да анатемише оне који држе истинско Православље.Дакле, његове анатеме и
одлучења не само да немају никакву вредност, него се само окрећу на његову
главу, јер и он је одговоран за издају Православља која се твори у Српској
патријаршији. Ти си повереник Цркве Христове, који ћеш се постарати да поново
благовестиш нашој српској браћи и да
вратиш у живот Српску Цркву коју држе у сужањству та господа уз помоћ државне
власти.
 |
| с лева на десно: Отац Касијан Бугарски, Његово Преосвештенство г.г.Архиепископ Калиник и Отац Аверкије Србин на Сабору Српске Истините Православне Цркве у Београду септембар 2011.године |
доказ да
истински делате у Цркви Христовој.
То што
те оптужују да си мирјанин и да се непримерено појављујеш као клирик и да
безаконо твориш Тајне, да неправедно оптужујеш цркву Србије да је јеретичка и
безблагодатна – то је већ смешно. Ти, који си, како рекох, благодаћу Божијом
исправно, канонски и у православној Цркви примио благодат свештенства и
исправно твориш Свете Тајне, сагласно са заповестима и упутствима која си добио
од Цркве ИПХ Грчке, са којом си неодвојиво сједињен- колико ти, толико и остала
српска браћа, ма где се налазила, на Светој Гори и другде. Надамо се да ће Бог,
благодаћу Својом, када ојача ИПХ Србије, да просвети и покаже ко ће бити
достојан да буде епископ сестринске Српске Цркве.
Тако,
не само да нисте изван Цркве, него јесте Црква – нови евангелисти Српске
Православне Цркве.
Завршавајући,
желим да те замолим да пренесеш очински благослов Њ. Блаженства Архиепископа
ИПХ Грчке, г.Хризостома II, као и
осталих архијереја Св.Синода, свој духовној деци, свој браћи која су у овом
часу катихумени и припремају се за улазак у Цркву Србије и да их увериш да је
сестринска Црква Грчке спремна и вољна да их помогне сваким средством, када год
буду имали потребу. Надам се, коначно, да ће теби лично Господ дати снаге и
храбрости у твом делу, као и твојим сатрудницима, да водите добру борбу и да
будете сигурни да вас Христос чека на крају ваших живота да вам дарује венац
правде, како се збило и са светим апостолом Павлом.Држите, дакле, и чувајте
Предање наше Цркве, остајте у Истинском Православљу, не слушајте шта говоре
разне варалице које настоје да злоупотребе Православље и да од њега лично
профитирају, остајте чврсти у Православљу и знајте да је одувек знамен наше
Цркве био Крст Христов. Знамен наше Цркве није био Бог Славе, него распети
Христос. Тако и ви, који сте распети у овом часу, који сада стењете под мучењем
оних који имају помоћ државе, знајте да је то највећи доказ да сте истинска и
предањска Црква. Останите дакле у Православљу, и чека вас венац правде.
7.августа
1999.
Главни
секретар Светог Синода Цркве ИПХ Грчке
Митрополит
Ахајски и целог Пелопонеза
КАЛИНИК
(напомена:
Тадашњи митрополит Ахајски и целог Пелопонеза Калиник постао је 2010.године Архиепископ Цркве Истинитих
Православних Хришћана, док је отац А. у
августу 2011.године одлуком Светог Синода Цркве ИПХ означен као расколник)
