Беседа катакомбног руског свештеника, Оца В. у храму Светог пророка Илије-село Вердикуса, митрополија Солунска (ИПХ ГРЧКЕ)

Руски народ се удаљио од вере својих отаца. Зато су масони,комунисти и могли да у Русији свргну православну монархију, да организују револуцију и крвави режим који и сада постоји у Русији (мада већ под другим именом и под старом руском заставом).

У том периоду у Русији је убијено више од сто милиона људи. Комунистичка власт се постарала да уништи истинску Цркву у нашој земљи и уместо ње устројила је цркву лажну- МП (црвену или совјетску цркву). Та лажна црква (особито њени епископи) готова је да чини све што јој налажу и што су јој налагали њене газде- комунисти, КГБ, масони. Она је учила да је власт комуниста од Бога и да их зато треба волети. Они су јој наредили да прихвати екуменизам и она је то учинила 1961. г. Њене епископе је назначавала и назначава безбожна власт (која се отворено и тајно бори са Богом).

Руски епископи, свештеници, монаси и мирјани, који нису пошли у совјетску цркву, него су остали верни истинском православљу, након 1927. ишли су у затворе, концентрационе логоре, били су стрељани или убијани на друге начине. Део њих отишао је у тајну, катакомбну службу. Таквих истинских катакомбних служитеља (епископа,свештеника) било је прилично много уочи другог светског рата, након рата остало их је мало, али сада их готово нема. Данас у Русији ми не налазимо ниједног истинског архијереја.

Постојали су још и руски епископи који су двадесетих година, након револуције и грађанског рата отишли у иностранство и тамо (прво у Србији, а потом у Америци) основали руски Синод. Ми смо се уздали у њих, али током последње деценије и они су се удаљили од истините вере. Признали су комунистичку МП за Цркву Христову, а признају и новокалендарске и екуменистичке патријаршије за благодатне.

Зато смо се ми ујединили са Грчком Црквом- са архијерејима ГОХ- и сада ви и ми припадамо једној Грчкој Цркви.

У Русији ми не можемо да имамо храмове и зато служимо по кућама. Људи код нас нема много. Зато нам је драго да видимо да ви у Грчкој имате много епископа, свештеника, много (отворених) цркава и манастира и људи који се старају да живе православно.

Али ми живимо у тешким временима. Видимо да ни овде у Грчкој није све добро. Веома се жалостима што су једноверни грчки старокалендарци раздељени и што припадају различитим Синодима и епископима. Дај Боже,  да се молитвама истинских православних људи епископи тих грчких старокалендарских Синода уједине, како би заједно стали против главног непријатеља- безбожија, масонства, новог календара и екуменизма.

У Грчкој од девет милиона људи један милион признаје стари календар. Знајући то, грчка власт и новокалендарска црква требало би да се врате традиционалном старом календару. То је потребно ради добра нације- да би она била једно. Ако то не чине, то значи да земљом и црквом управљају Богу непријатељске силе.

Будимо верни истино-православној традицији и спремни на најгоре. Предајмо себе Богу и он нас неће оставити.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Вердикуса, 27. април/10. мај 1998.

(преузето из ''Ревнитељ''-а православног благочешћа бр. 8- 1998.год подвлачења- редакција Ревнитеља,уредник јеросхимонах Акакије (Станковић))